Srpski književni glasnik

ПИ Та ЛЕ БР" "РЦ У

~ р ур =, > "ЊЕ

556 Српски Књижевни Гласник.

допринела много да се погорша болест“ (|), и наде на тај начин убрза смрт владике-песника.

Српски превод ове књиге почео је августа ове године изилазити у подлистку „Трговинског Гласника“. Али је превођење обустављено на захтев Г-ђице Љ. Стратимировић, јер она намерава да изда мемоаре свога оца, који су остали у рукопису, на српском језику. Та књига добро ће доћи.

ПРИПОВЕТКА 0 АЛЕКСАНДРУ ВЕЛИКОМ У РУМУНСКОЈ ЛИТЕРаТУРИ. —— У румунској литератури, као год и у нашој, има знатан број популарних књижевних дела, која су тамо све до краја ХУШ века, до продиргња западне културе међу Румуне, чинила готово једину литературу за све друштвене слојеве. Сва та дела дошла су међу њих из византијске књижевносли, било преко Словена, било преко Грка. Она су међу Румунима била од утицаја не само на писану литературу, већ су улазила чак и у традиционалну. Међу таквим популарним делима прво место заузима приповетка о Александру Великом, или, како је Румуни зову, „Александрија“. Недавно је Н. Картожан написао опширну студију под насловом „Александрија у румунској литератури“ (АЈехапапа 1п Тегашга тотапеазса, де Х. Сапојап, Букурешт 1910, 80, страна УГ- 101). — Најстарији до сад познат рукопис „Александрије“ на румунскоме језику јесте из прве половине ХУП века и налази се у тако званом Негојевом Кодексу, заједно са другим рукописима. Оно што је желео Г. Картожан да докаже овом својом студијом, то је да тај настарији рукопис не представља први пргвод Александрије на румунски језик, већ копију неког ранијег рукописа, који је може бити из друге половине ХЈУ века и који потиче из словенског превода приповетке о Александру Великом, и да је тај словенски превод био српски превод. То је оно што је и за нашу литературу најважније, јер указује на књижевне односе српске и румунске, који се за сад само назиру, али који ће несумњиво дати врло много и врло важних резултата. Иначе је студија Г. Картожана пуна података: о другим румунским рукописима Александрије (којих има свега 21), о њиховој класификацији, О штампаним издањима Александрије (од 1794—1868 године штампана је 11 пута), о њеном утицају на писану и традиционалну ПИТА

румунску.