Srpski književni glasnik

БоЕлЈЕ НЕК Е. 557

ЧИТУЉЕ.

Мис А. П. Ирви. — Пре месец дана умрла је у Сарајеву Мис А. П. Ирбијева. То је била и ретка жена и јединствена добротворка српска.

Богата, млада, виђена, мис А. П. Ирби оставила је своју отаџбину и предала се сва у службу напаћеноме и још непросвећеноме Српству. Напустила је своју породицу, одрекла се своје куће и свих оних задовољстава, која, свагда и свуда, пружају младост, порекло и богатство. Оставила је отаџбину и сав онај убоги и невољни свет у Енглеској, и дошла међу потиштене Србе са својим имањем да им помогне и свом снагом и примерним, личним пожртвовањем. И од онога дана кад је ступила на српско земљиште Мис А. П. Ирби је била једна иста: храбра жена, мајка, милосрдна сестра, добротворка Србинова. Она је то била равних четрдесет и пет година, она је то остала и после своје смрти. Своје имање у вредности до 700.000 круна оставила је српским друштвима у Сарајеву „Просвјети“ и „Добротворној Задрузи Српкиња“.

Мис Аделина П. Ирби, као и многе Енглескиње, волела је путовање кроз непознате земље. Године 1859, заједно са својом пријатељицом мис Г. М. Макензи, обишла је Немачку, Чешку и Угарску. Путујући из Пеште за Краково задржала се у Карпатима, где је познала Словаке. Разговарајући са њима, о њиховим невољама и патњама, ове две путнице су хтеле да познаду изближе Словене, те су пропутовале Пољску и Моравску. Две године доцније су преко Прага, Беча и Трста отишле у Црну Гору, па у Атину и у Цариград. Из Цариграда су се кренуле у Европску Турску и обишле Једрене, Софију, Ниш, а из Ниша дошле у Београд. По том су путовале кроз Србију и Босну, где обиђу многа места, па се онда упуте у Далмацију. Те године, 1862, завршиле су своја путовања са Дубровником.

Идуће године пошле су преко Солуна у Маћедонију и Стару Србију и обишле су свг важније пределе и места на десној обали Вардара. После тога пута по српским земљама, године 1866, основале су у Сарајеву један интернатски завод за српску женску децу. Са тим је у почетку ишло доста тешко: чинили су им озбиљне сметње и власти и они којима је хтела да помогне. Овај завод је радио до Херцеговачке Буне, а тада је затворен за неко време. Мис А. Ирби, која је изгубила годину