Srpski književni glasnik

558 Српски Књижевни Гласник.

дана пре тога своју сапутницу и верну другарицу Мис Макензи, за све време Буне помагала је српску сиротињу, која се по збеговима налазила. А идуће године прешла је са бегунцима у Пакрац, у чијој је околини о своме трошку отворила и издржавала 19 српских школа, а у пакрачкој учитељској школи издржавала је 22 учитеља.

Кад је почео Српско-Турски Рат, Мис А. П. Ирби морала је затворити свих 19 српских школа, сићи у Далмацију и ту отворити о своме трошку четири основне школе, а у Плавну дићи сиротињски дом за децу изгинулих Срба. Овај рад за све време Херцеговачке Буне и Српско-Турскога Рата није се прекидао. То су најактивније године у раду Мис Ирби. Помогнута од Мис Џонстон, она је ишла од села до вароши, пружајући помоћ у новцу, у храни, у понудама. Није знала за умор, хладноћу или жегу; усред зиме, кад су били највећи сметови, обилазила је по пећинама бегунце и невољнике, те их хранила и храбрила.

Када је престао рат мис Мрби се врати у Сарајево, обнови свој завод у који позове све ученике и ученице које је издржавала о своме трошку у Плавну, Книну, Пакрацу и Прагу. Од тада па до данас у томе заводу су се васпитале многе Српкиње у духу народноме за добре мајке, вредне домаћице и праве жене. Мис Ирби је до краја свога живота предњачила у надзору, послу и старању око свих својих ученица. Овај беспримерни добротвор видео је резултате свога кориснога рада. У Босни и Херцеговини много је добрих домаћица и вредних учитељица које су се у заводу Мис Ирби школовале. Не памти се у Босни да су кога толико ожалили, колико Мис Ирби кад је умрла. И заслужила је ова чудна жена, којој ни у скромности ни у величини доброчинства нема равне у Српству.

Мис Ирби и Макензи написале су најпре књигу Међу Карпаћанима, у којој су белешке о путовању од 1850 до 1861 године кроз Европу, а за тим и другу о путовању по Европској Турској. Ова друга књига је први пут штампана 1866 године, на српски је преведена 1868, (Пушовање по словенским земљама Турске у Европи, превео Ч. Мијатовић, Београд 1868, страна 575 са две географске карте). У њој има 36 глава од којих су 26 посвећене Србима у Старој Србији. У години 1877 изишло је друго издање с предговором В. Гледстона и