Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. с 559

три нове главе о Босни и Херцеговини. У Њу-Јорку је прештампана 1886 године.

И данас се са задовољством може читати ова књига, она је занимљива и има пуно доживљаја. Нарочито је био мучан њихов пут од Пећи до Скадра, на коме су имале непрестано да се боре са несавесношћу кириџија и турских чиновника, и нескрупулозношћу турских друм: ских ханџија, незнањем, грубошћу и грабљивошћу Арнаута, страхом потиштених Срба. Описујући те своје дожиљаје, ове неуморне путнице нису занемариле проучавање прошлости и славенскога народнога карактера. А нарочито их је занимао положај и улога женскиња које су на своме путу сретале. ИМ томе женскињу се оне диве. Пред лицем и радом једне српске учитељице, Катарине Симић, оне су у екстази. Како зар се у Пећи, у ономе убоштву, у ономе страху од Арнаута, који су два пута српску школу робили, налази једна жена која без страха поучава децу српском језику и именург Зар онде где су оне дошле после толико препрека и тек с помоћу царскога фермана, једна жена сме да блажи уцвељене, да храбри клонвулога роба на издржљивост и за живот, да улева наду за будућност 2 Јесте, постојала је једна таква жена, Српкиња. Повисока, бледа, благородна израза, тиха и прибрана, али одлучна учитељица, која се посветила само обучавању српске деце и видању народних рана. Катарина Симић, која је ту скоро умрла нечувена и невиђена, оставила је неизгладив траг и утицај на цео доцнији рад Мис А. Ирби, која јој је посветила неколико лепих страна у своме /Тушовању.

ИНОСТРАНИ.

Андрија ФијаАнН. — Хрватско Позориште изгубило је 13 септембра ове године једног од својих најстаријих и највећих чланова, Андрију Фијана. Он је био један од оних глумаца који губе своје рођено лице, јер га маском замењују, и који у стварности знају само за речи и гестове својих личности. Фијан је такав и умро; он је од својих последњих часова начинио позоришну сцену. Уметник старе патетичке школе, Фијан је дао сву свечаност својој смрти. „Реци, обратио се он својој жени, свим мојим милим и драгим пријатељима, да их поздрављам, све моје драге колеге, моје драго опћинство, моје мило казалиште — и домовину моју милу — — остај ми славна!“ То није била неискреност. Јер Фијан је кроза сав