Srpski književni glasnik

560 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

свој живот био само уметник, у њему је човек био ишчезао кад је из Шестина, где је био учитељ, отишао у Загреб да у својој двадесет и другој години, 1873, игра Влатка Бањанина у Кукуљевићевој драми „Потурица“. Он је већ те прве вечери био само уметник; свог имена није објавио, као да је хтео да уклони све што подсећа на стварност. Тај „добровољац“ је убрзо постао прави уметник, редитељ, надредитељ, 1398 тодине управитељ драме и, најзад, од априла 1907 до средине 1909 године, интендант. Али он је био пре свега уметник, па онда остало. Он је волео позориште и кад је пензионован, 1909, он је играо као гост. Његова последња улога била је улога глумца Талме у „Јозефини“ Хермана бара, још у јануару ове године.

Са својим правилним и развијеним телом, високим челом, правим носом и оштрим погледом, Фијан је био Римљанин Загребачког Позоришта; још више је то био својом звонком речи и својим величанственим гестом. Он је Хрватској приказао Шекспира; његовог Хамлета волела је хрватска публика као ретко чијег другог. Он је створио улоге Хљестакова, Сирана Де Бержерака и улоге многих других класичних и модерних личности. Он је радио своје улоге; њему глума није била у боемству, за њега је она била висока уметност и он ју је поштовао као што се поштује божанство. Зато је био „Великан Казалишта“. Од њега су млади учили се уметности; он им је давао подстрек да се дижу. Он је лепо говорио народну реч и ширио је; његова уметност, блиска народном духу, популаризовала је позориште код Хрвата и подстакла интересовање за драму. Није претерано ако се, мислећи на Хрватско Позориште недавно прошлих дана, рекло: Хрватско Позориште, то је Андрија Фијан.

Међу оним Хрватима који су волели српски народ као и свој био је и Фијан. 1894 године лошао је ону Србију и ступио у Народно Позориште као редитељ драме. Ту је остао годину дана. Чланови Београдског Позоришта говоре и данас о њему са много љубави; ондашњи посетиоци увек су топло поздрављали једнога од великих уметника и једнога од првих који су доприносили културном јединству Срба и Хрвата. |

Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ,