Srpski književni glasnik

(65 РАМНСТК МИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХХУШ, БРОЈ 8. — 16 ОКТОБАР 1911.

БАОАЊЕКИК КАР КА.

(Крај).

И да те маште нису биле кратковечне, као дуга и као летњи облаци, да се нису губиле без трага, већ да сам их могла ухватити и написати, људи би поверовали да је та моја искрено жељена лаж сушта истина: јауци, или радост праве среће. А да ли је и била лажр Је ли дуга, је ли облак лаж» И жеља за животом, да ли је лаж

Али у двадесет шестој години разболех се опасно од запаљења плућа. Страшно је било. Али нећујда причам. Ја не волим да читам о болестима. Долазило је до смрти, па ипак оздравих, јер ми се много живело. Заштог Ко би то знао Нисам се бојала смрти, већ ми је било жао живота. И обећавах драгом Богу, у кога одавно не верујем, да ћу бити кротка ако оздравим, да“нећу желети никаквих лудости, да се нећу питати зашто живим, већ ћу бити задовољна само да гледам и слушам, само да живим — не тиче ме се зашто. И оздравих.

Али је остао неки катар, који још и данас вучем, и који не осећам баш толико много у плућима, колико у предусретљивости околине. Чудни су људи: ако неко

96