Srpski književni glasnik
СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 608
родна. (Као и пјесме „Смрт и убиство“ и „Како је Свети Саво из отчина двора отишао у свету гору“). Мијат харамбаша, што је поробио Вилиндар, има варијанту у Петрановића (1867) 1, 8; уз то варијанта Омера и Мејриме.
_ Правник Благоје Стојадиновић издао је у Београду 1869, двије књиге епских пјесама, под насловом: „Српске Народне Песме“. За скупљање народних умотворина добио је помоћ од Кнеза Михаила, а за другу књигу, чији је чист приход био одређен за свештенички фонд, скупили су суму већином свештеници, до 800 претплатника. Стојадиновић је ставио себи у дужност „да незабележи какву пјесму, која је у Вуковој, или у другој којој збирци већ угледала свет“. И одиста у његовој збирци не сретамо много варијаната. Пјесме су јуначке, пуне женидаба и хајдука и јуначких натјецања. Већином су из Босне, из Груже и испод Мучња.
(Наставиће се).
ВЛАДИМИР ЋОРОВИЋ.
= ет а 5 да
први
омер и аи ле ве - зар, ирнијии та „ = = с из = ди а
пена
2. сени кс