Srpski književni glasnik

ВЛАШКИ ЦИГАНИ У СРБИЈИ. (Крај).

Тешки положај Цигана у Влашкој и Молдавији пре ослобођења учинио је, те су они врло рано почели да напуштају ове земље и да беже на све стране, кад год би им се за то указала прилика. Због тога данас налазимо Влашких Цигана растурених далеко изван Румуније, по различитим земљама, а врло знатан део у Србији. У антропогеографским проматрањима Пчиње и Криве Г. Ј. Цвијић помиње тамошње Цигане Лингуре, који су му изгледали другојачег порекла од тамошњих Цигана Јорговаца.' Г. Ј. Х. Васиљевић помиње Цигане Лингуре: и већ посрбљену лингурску породицуз и Лингурце“ у Кумановској Области. За лингурску породицу у селу Табановцу постоји предање да је „дошла у село из врло далеког краја“, да су јој чланови у почетку „радили имања у селу на наполицу“. Лингурци у Бјеловцу и у Арбанашком славе Петков-дан, омиљену славу Влашких Цигана." Сви ови Цигани нису ништа друго до Влашки Цигани Лингурари. Г. Густав Вајганд је на своме путу, 1889 године, нашао Влашких Цигана чак између Елбасана и Бе-

1 Ј. Цвијић, „Основе за Географију Македоније и Старе Србије“, 1, Београд 1906, стр. 182.

# Др. Јован Јаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија“, 1, Београд 1909, стр. 186.

3 Љадет 199.

4 Тладет 266 и 268.

5 лдот,