Srpski književni glasnik

Влашки ЦИигаАНИ У СРБИЈИ. 605

рата. Он вели да „свако имање (чифлик) у овоме крају има својих Цигана, који не само што раде као надничари, већ их има и настањених као сељака. Међу Циганима скитачима, као што су котлари, ковачи, мечкари има многих, који су пореклом из Румуније и који се служе румунским језиком као матерњим језиком, док домаћи Цигани, сем циганског језика, знају већином све балканске језике“.! М ако се изриком не каже, судећи по занимању, ја мислим да су Влашки Цигани, били и они, које је у почетку ХЛХ века, нашао Пуквиљ на реци Деволу као испираче злата у речном песку. Они за време кише, кад се овај посао не може радити, дубе корита од ивовине и продају у суседним варошима, у којима продају златарима и своје злато изливено у шипке.“ У Аустрији има врло много Влашких Цигана, нарочито у Банату, Ердељу и Буковини." Има их доста чак и у Славонији, где их називају Коришарима“ и у Босни, где их зову Каравласима.

У Србији не само што има доста Влашких Цигана, већ се пажљивим испитивањем могу да изнађу и све врсте Цигана поименце, које сам навео за Румунију. У Србији су сви Влашки Цигани православне вере, коју су пренели још из Румуније, и најобичније славе Свету Петку.

Кад су Цигани почели прелазити из Румуније у Србију не зна се, али је по свој прилици, услед рђавога положаја, који су имали у Румунији, то било врло

1 6. Мејтапа, „Гле Аготипеп“ 1, Гере 1895, стр. 78.

2 1. РопцаџцеуШе, „Уоуасе Чапз Ја Огесе“, Тоше П, Рагљ 1820, стр. 375 и 316.

3 Рт. Ј. Н. бећулјекег, „Гле Меецпег 11 Опеагп ипа 5јеђепђигсеп“, леп ипа Тезећеп 1883, стр. 91; Пг. К. у. МПаоск;, „П1е бргасће Фет фгапзПуатзећеп сеппег“, стр. 1; Ог. Ј. Ројек, „Пле 71стецпег Тп дег Виком па“, Слегпомих 1908.

4 Т. ЕШрезси, „Сојопше готапе Фтп Возпја“, Букурешт 1906, стр. 199.

5 рт, Г. бек, „Хпг рћузчасћеп Алћгоројогје дег Маеџпег 11 Возтшеп џипа Негсесоута“, леп 1897, стр. 3.

Зли пен мввањ = ке += = лав зала тоа теавин си 7