Srpski književni glasnik

606 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

рано. У већој пак маси могло је бити у оно време, кад су и Румуни у великом броју почели прелазити на земљиште Србије, онда кад је знатан део Србије, услед велике сеобе српскога народа у Аустрију 1690 године, остао пуст, а нарочито после аустријске окупације Србије 1718 године,! кад је и у Румунији после 1711 године настало за народ очајно стање под Фанариотима“.

Они су прелазили и доцније све до ослобођења Цигана у Румунији. У нашој Државној Архиви налазе се помени преласка Влашких Цигана у Србију. 30 августа 1833 године, Мо 24, пише Стефан Стојановић из Неготина кнезу Милошу, како је 20 августа прешао из Кладова у карантин чернецки Циганин Константин Њумиш са својом женом Флором и са малим дететом и како их је ту силом зауставио „бојар Скордина из Чернеца, који се ту тад десио и који је њих познао да су његови и од њега у Турску побегли“. „Речени Циганин јест одонуда овамо прешао са истом женом, но децу овамо изродио, како казују кладовски житељи, јербо му је овамо у Кладову још четворо деце остало“. — 20 септембра 1833 године, Мо 30, шаље Стеван Стојановић из Неготина Кнезу Милошу списак лица двеју фамилија влашких Ци: гана, који су побегли из Румуније у Фетислам, и које је послао у Пожаревац, с препоруком да суд пожаревачки извести Кнеза о њиховом доласку у Пожаревац. Из списка се види да је прва фамилија, која је бројала четири душе, била са „спаилука чокоја Костаћи Таргужиулуј“, а други од седам душа са „спаилука чокоја Петракија Бурулана“.' — 24 јуна 1836 године, Мо 433, пише Стефан Стојановић из Неготина Кнезу Милошу како је ноћу између 17 и 18 јуна „пребегло“ из Румуније „на нашу

1 Тих. Р. Ђорђевић, „Незнано гробље у Жагубици“ (Старинар за 1908, стр. 171). 2 Т. КШрезец, „Сојопше готапе Ффп Возтша“, стр. 249.

3 Држ. Архива, Кнежевска Канцеларија, Нахија Неготинска 1883 године.

4 дет.