Srpski književni glasnik

| = '

Влашки Цигани у СРБИЈИ. 607

страну, у Срез Кључки дванаест фамилија Цигана са шездесет и једним чланом које „желе да се по Окружију Крајинскому сместити могу“, и које је старешина Среза Кључког одмах послао у Неготин. Даље јавља „да су фамилије ове Костандин Кмет и поп из села КорбовОстрова (ово је село у влашкој страни) на нашу страну на осам ораница превезли и оне су за превоз њима 410 гроша платиле“. Из „Списка Влашких Цигана, који су између 17 и 18 јунија из Влашке у Србију пребегли“, који је Списак Стефан Стојановић приложио писму Кнезу " Милошу, види се, да су девет фамилија биле својина „некога Николаја Сердара Куку из Букареста“ и да су „дотерале 13 коња и 6 кочија“, остале пак „три фамилије правителству влашкому принадлеже“ и да су „на 8 јашаћи коња дошле“.!

У Државној Архиви има помена да је и Кнез Милош тражио из Румуније Цигане за своју потребу. 18 октобра 1830 године пише Стефан Стефановић из Пореча Кнезу Милошу да је примио његово писмо од 12 октобра и да по њему полази „у Фетислам нарочито Цигана ради“, да их потражи или ако их не нађе, да распита, да ли се „у Пашалуку Адакалском онакових Цигана налази, који су ашчилуку или у терању коња вешти“ и нада се да ће му адакалски паша испунити молбу, кад му саопшти „да су такви од потребе Вашему Сијателству“.“ 20 октобра пише да је сишао до Фетислама „за потражити којег из Влашке Циганина, који је ашчилуку, терању коња у интову или о послуживању око астала обучен“, да је „у Текији нашао једног чокојског Циганина, који коње, као што каже, зна терати добро“ и да му га је текијски војвода обећао дати, али да и паши за то јави, и да ће још кога потражити, и ако нађе молиће Дарвиш:агу да му их даде, а ако их не дадне да ће молити пашу.“

1 дет 1836 године. дет, Нахија Пожаревачка 1830 године. 8 Тдет, Нахија Неготинска 1830 године.

5