Srpski književni glasnik

608 Српски Књижевни Гласник.

24 октобра јавља из Пореча да је „летос било доста Цигана Влашких у Фетисламу, но због великог данка и кулука турског побегли су опет у Влашку“, да му је Дервиш-ага обећао „да ће средство употребити, ако се може украсти неколико вештих из Влашке Цигана“ и да је за сад „једва три Циганина и то кочијаша нашао, но и они су на лађама доле“, али је паша обећао да ће их за неколико дана послати. 9 новембра најзад шаље Стефановић два Циганина кочијаша Кнезу Милошу, и јавља да ће и трећег послати чим дође, а 30 новембра шаље му кочијаша Циганина по имену Мартина Предо.:

Влашне Цигане у Србији називају општим именом Влашки Цигани или Каравлашки Цигани,“ Овоме имену није потребно никакво објашњење. Али се за Влашке Цигане чују често у народу и имена:

Лингурари, Лингури, Лингураши и Лингурци. То су Цигани који по Србији граде и продају народу: кашике, корита, карлице, вагане, заструге, вретена, калеме и сличну дрвенарију. Њих народ зове још и Коришарима, Карличарима и Врешенарима. Ових Цигана има растурених по Целој Србији. Већа су им насеља у Комши, засеоку села Нереснице (Срез Звишки, Округ Пожаревачки, око 100 кућа и бурдеља), Лукову (Срез Бољевачки, Округ Тимочки, око 70 кућа и бурдеља), Наупари и Сеземчи (Срез Расински, Округ Крушевачки), на Црноме Врху (Срез Омољски). Има их још: у Округу Крајинском: у Уровици и Брзој Паланци (Срез Крајински); у Округу Пожаревачком: у Бродици (Срез Звишки), Влашком Долу (Срез Моравски); у Округу Моравском: у Плажану, Лукавици (Срез Ресавски), Избеници (Срез Темнићски), Трешњевици, Ловцима (Срез Белички); у Округу Смедеревском : у Великој Плани, Великом Орашју (Срез Јасенички), Лугавчини (Срез Смедеревски); у Округу

1 дет.

2 Вук С. Караџић, Даница за 1827 годину, стр. 110. — Други Цигани их називају Влишко Рома (Влашки Цигани) или Влатурија.