Srpski književni glasnik

610 Српски Књижевни Гласник.

Рударе или Аураре, како називају неке Лингураре који су се по свој прилици већ одавно, пошто у Србији нису нашли услова за рударство, или што су га се оставили још у Румунији, прихватили дрводељског заната, и живе у свему као Лингурари.

Лајеше, Лајаше или Лајеце. То су Влашки Цигани скитачи, или су до скора били скитачи. Очували су готово свуда свој цигански језик, знају гдешто и влашки, али су га они што скитају, или живе по чисто српским крајевима, заборавили, само су масу влашких речи сачу“ вали у своме циганском језику, којих нема у језику Турских Цигана. Баве се ковачким занатом особите врсте: граде гребене, бургије, вериге, бакраче. Вере су православне од старине. Славе обично Свету Петку. Лајеше сам налазио у Срезу Омољском (Округ Пожаревачки) у селима: Јошаници (2 куће), славе Свету Петку, настанили су се пре десетак година, а пре тога су скитали, Осаници (1 кућа), Милатовцу (1 кућа), Лазници (2 куће). Сем ових има у Омољском Срезу још неколико фамиђ лија Лајеша, које скитају радећи по селима свој занат

| или продајући израђевине. У сресу Бољевачком (Округ

Тимочки) нашао сам у селу Добром Пољу седам бур-

деља Лајеша. Ту су од пре тридесет годана, а пре тога Е су скитали по Срезу Голубачком (Округ Пожаревачки).

Знају да су старином из Румуније, али кад су прешли

не знају. Славе Свету Петку, Светог Аранђела и Светог ћ Јована. Од њих сам сазнао да Лајеша има још у Округу ( Крајинском у: Сиколу, Поповици и Уровици (Срез Кра| јински); у Округу Пожаревачком у: Сени, Каони (Срез ћу Звишки), Шетоњу, Брзоходу (Срез Млавски); у Округу ју Тимочком у: Слатини (Срез Зајечарски). Лајеше у Сени % (Срез Звишки) сам посетио 15 августа 1910 године. Има | их преко двадесет фамилија. Зими живе у бурдељима, а лети под чергама. Називају се још и Бонкулешши, које име незнају да објасне, јамачно ће им бити старо породично, име које се пренело и на насеље. У Сени су само са кућама, иначе скитају и скитајући раде свој занат. Не-