Srpski književni glasnik

Влашки Цигани у СРБИЈИ. 611

колико фамилија Лајеша из Сене нашао сам преко лета 1909 године, под чергама, на друму испод села Рашинца у Срезу Млавском. Говоре цигански и влашки. Славе Свету Петку и Светог Аранђела. За разлику од других Лајеша зову се и Немачкари и Њамцу (Немци), што показује да су из Румуније прво отишли у Аустрију, ту живели неко време и отуда прешли у Србију, какав је случај и са многим другим Лајешима. Држим да су Лајеши и 35—40 кућа Влашких Цигана у Пожаревцу, који не памте већ више да су били Лајеши. Доселили су се у Пожаревац од прилике пре 70—80 година; неки још пре, а неки после тога из околине Беле Цркве, из сгла Лангофета, Златице, Гаја и Дубовца Други пожаревачки Цигани зову их Њамцу (Немци). Срби их зову Бурдељашима или Бурдељанима, јер су за дуго становали по бурдељима. Сами пак себе зову Цигани Рум њици (Влашки Цигани). Славе Свету Петку, Светог Аранђела и Светог Николу. Говоре влашки, цигански не знају. Вере су православне. Баве се свирањем и надничењем. Лајеши ће бити и Цигани Лајињешће. Њих нисам имао прилике да видим, јер их у Србији нема много, али сам за њих сазнао од других Цигана. Они прелазе из Бугарске у Источну Србију, те по њој скитају и опет се враћају или у незнатном броју и остају. Говоре цигански и влашки и у свему се иначе слажу са Лајешима.

Има још једна врста Цигана у Србији за коју бих, по имену и по томе што су од старине православне вере, рекао да су Влашки Цигани. Други Цигани, а и они сами зову се Заврачи. Име ово је неоспорно румунско: хаугаотш == хауеголц значи завереник, бунтовник, али откуда је дошло Циганима, не могу да се домислим. Говоре међу собом само цигански. У језику имају приличан број румунских речи, али не само што не памте да су пореклом из Румуније, већ чак то одричу. Вере су сви православне. До скора су били сви скитачи, па и сад још многи, и ако су настањени, скитају ради посла, а један део чак и стално. Ових Цигана нашао сам

39%