Srpski književni glasnik

И КИ

7 Е 1".

О жени у ГРКА и РИМЉАНА. 617 предњачиле са пожртвовањем. Историчар Тацит сачувао нам је из тога времена имена неколиких жена које нису хтеле преживети своје мужеве. Петус, један угледан Римљанин, био је осуђен на смрт, јер је учествовао у завери против цара Клаудија. Било му је наређено да се сам убије. Његова жена, Арија, која се и за време истраге показала своме мужу веома одана, хтела је да с њим заједно умре. Када се у последњем тренутку Петус поколебао и изгубио хладнокрвност, дохвати Арија нож и забоде га у своје груди, па га онда извади и да Петусу са речима: „Петусе, не боли!“

Друга врлина које се спомињу на Клаудијином натпису јесте леп, прикладан говор. Леп и паметан говор, говор у своје време, био је један од највиших захтева правилног васпитања. Кад паметан човек ћути — то је чиста штета, и један духовит Теофрастов оксимор каже: „Ако си паметан, па ћутиш, ти си луд, а ако си луд, па ћутиш, ти си паметан“. Жена која би хтела да важи за савршено лепу, морала је имати, између осталога, још и мио, пријатан глас, и глас лепе мисирске краљице Клеопатре упоређиван је са звуцима харфе. Али се од жене није тражило да нарочито много говори, нити да говори више него што треба. Нарочито даме нису смеле да буду радознале, нити да реферишу о свему што чују. Има једна анегдота, како је један сенатор, у највећој дискрецији, поверио жени измишљену тајну као да је сенат решио да се допусти многоженство. Али у највећем поверењу! Кад је идућега дана пошао тај сенатор у сенатску курију — тако нам прича историчар који је сачувао ову анегдоту — није могао ући од силне навале жена, које су се искупиле ода свуда да против сенатског решења уложе свој протест. Тако је сенаторова матрона сачувала тајну! Онај дакле комплименат на надгробној ној плочи односи се у главном на умерен квантитет жениног говора.

И „отмено кретање“ значи такође једну лепу особину жениног понашања. То је одмереност, такт у кре-

ша женине страници: