Srpski književni glasnik

Позоришни ПРЕГЛЕД. 623

површно и ефективније, то никако није падало на ум. Пјер Волф је, идући царском џадом, оном којом иде „Господин Цео Свет“, и оном у којој је најтеже бити примећен по ономе што је лепо и ретко, дао оне ефекте које је најтеже дати: необичније ефекте са средствима која пружа обичан живот.

Ево како је, у Лушкама, Пјер Волф дошао до тих ефеката. Основна је потка комада једна љубав и једна љубомора. Наравно, да се до тих ситуација дође главну реч морају да воде један Ханс и једна Грета. Без Ханса и Грете нема драме, ни комедије, ни водвиља, ни мелодраме. Да може да се изврши драмска радња, потребно је да један Ханс и једна Грета, или и више њих, стану једно према другоме, и отпочну вечне игре свих драма на свету: познанство, пријатељство, љубав, љубомору, мржњу, брак, браколомство, убиство или самоубиство. Као у свима комадима, и у Лушкама постоји један Ханс: то је маркиз Роже од Монклара, и, као и у свима, и једна Грета: то је Фернанда. Дани Ханс и дана Грета, већ су на једноме ступњу из горње скале. Они су на ступњу брака. Одавде, лако је стварати све: комад, комедију, трагедију, водвиљ, мелодраму. Ситуација је оваква: Она га воли; Он њу не воли. Контраст је погодан. Из њега би класичари створили страшну трагедију у чијем петом чину пало би много крви; Виктор Иго би дао много хипербола и антитеза; какав „мо. дерни“ писац Њему би дао рогове а Њој пријатеља; док је Пјер Волф од тога дао „комад из живота“. Кад је Пјер Волф видео да „Хуан не воли Хуану а Хуана воли Хуана“, како се то каже у једној лепој шпањолској песми, он се потрудио да у маркизу Рожеу пробуди ону страшну звер која се зове Љубомора. Ситуација је изванредно тешка. Маркизу ништа тако није досадно као његова заљубљена жена коју је узео из својих чисто финансијских разлога. Он је њу, после брака, заједно са осталим хартијама од вредности, стрпао у касу, и водио о њој рачуна онолико колико она има