Srpski književni glasnik

624 Српски Књижевни Гласник.

монетске важности. Као „човек од света“, он је себи, изван брака, нашао жену, и уживао живот као да није у браку. Сирота Фернанда била је лутка која страсно воли свога мужа, и која дуго времена није могла да нађе лека својој несрећи. Заљубљена, тужна и резигнирана, она мучи муке распетога Христа и, до трећега чина, не пада јој на ум да се послужи вечним среством свих несрећних жена: љубомором; не пада јој на ум, јер је и сувише заљубљена у свога мужа да би се тиме могла да послужи. Најзад, Пјер Варен је сам дошао да јој добаци појас за спасавање. Пјер Варен је ту дошао из чисто својих разлога, наравно. Али, Фернанда је имала своје разлоге да одговори привремено његовим, и ако су, у основи, ти разлози у апсолутном контрасту. Пјер Варену је требала Фернанда; Фернанди је пак требао њен муж. Зашто онда Фернанди не би требао Пјер Варенг Он јој је требао, и она га је узела не волећи га ни мало. Она, која тако много воли свога мужа, узела га је у једној тако малој дози да се ту ни најстрожи морал не би нашао увређен.

На овоме месту у комаду, све три личности (Фернанда, маркиз Роже и Пјер Варен) у улози су лутака; у улози лутака, посматрани и сами за себе, и у односу једно према другом. Ипак, Фернанда је највећа лутка. Јер, она се игра са Вареном да би изазвала Рожеа; али, ако никако не би могла да изазове Рожеа, велико је питање да ли она не би пришла Варену. Кад је све учињено да се постигне извесни циљ, и до циља се не дође, зар онда нисмо најближи ономе циљу који је, после најлепшега, најлепши» Њена љубомора се кретала по ивици ножа на чијим су странама: љубав и браколомство. Она је права лутка из дечјих позоришта чији су конци у рукама двеју личности, и која се, овом приликом, креће опасном ивицом у којој се стичу љубав и браколомство: Ко пре повуче конац, онај ће решити њен проблем. То је, углавном, проблем Лушака.

Најзад, ево решења проблема тог „луткиног дома“.