Srpski književni glasnik

626 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

велике глумице. Таква је врста дискусије, у осталом, во-

ђења и у самој Француској. Они, који воле смеле ре-

форме и новине у опште, дали су њеном приказивачком

стилу смео, реформаторски карактер, док су они, који

| воле традиције на позорници или реформе у смислу тра-

диција, налазили да њене новине немају ничега јасног,

одређеног и трезвеног. Моја је импресија, да они први

код нас, и ови други у Француској, имају више права.

Да се да једно сумарно и прецизно тврђење, по

репертоару с којим је дошла, није могуће. Јер њен ре-

пертоар за Београд, био је репертоар из кога се не може

4 да види јасно њен приказивачки стил, ни њен метод, ни

џ основни тон схватања личности. Прерушавајући се, из

вечери у вече, из Мадлене Грандје (из припросте Рамџе

Анри Ротшилда) у сентименталну Мими (из Чергашког

„ивоша Анри Миржеа), из Мими у Федру и Црвенка и,

одавде, у Жанину (из Жршве Гастона Девора), Госпођа

Депре је, ако је то њен укус, показала чудан укуса у

погледу свог приказивачког стила, неколико црта које не показују сасвим дефинитиван метод.

О основноме схватању њене глуме, могло би се рећи ово неколико речи. Госпођа Сузана Депре је присталица глуме која целу скалу људске природе, сва осећања и све ситуације у које се ставља једна личност, приказује без много театралних гестова и без многог „физичког појављивања“. Она се труди да најсложеније душевне проблеме, са свима разноврсним ситуацијама, прикаже што простије, што природније, са што мање „глумачких“ срестава, и што више „унутрашњих“, са неколико општих ставова. Уз то, трудећи се да глуму схвати што простије а смисао и основни тон једне личности што сложеније, она тражи само оне опсервације и детаље који имају за циљ да прикажу унутрашњи живот личности коју приказује. Та врста приказа и метода највиша је врста: са што мање средстава изазвати што више и виших ефеката; али, та врста приказа, најкомпликованија је и најређа. У њој може да буде велики у

5 „52 -

+“:

у %

а ,

а Ј

р _> пе