Srpski književni glasnik

|

Под СнНиИјЈЕГОМ. 645

а Милица пригрну струку и објеси обрамницу о десно раме, па, све једно за другим по реду и старешинству. кренуше за старим Машутом.

Вична на такве појаве, дебела, куљата, крошњаста, масна, неиспавана, буновна и подбула, крчмарица обре се преда њих, као да из оне фурунчине, и из недогорелих главана и нагомиланог пепела, пониче. Трљајући низ грдно заобљене бокове својим надувеним рукама и неопраним шакама, које и по својој форми и по брадавицама на љесици ни на што више не личаху но на надувеног жапца и жабу крекетушу у локвању, испријечи им се на праг, пред сами излазак: те, гледајући Машута право у очи и уз кисио и полуозбиљан осмејак, с неким нарочитим правом очекиваше своје нарочито право.

Машут би је и одгурнуо и прошао, а да му ни на ум не пане: шта јој је ни шта то она од њега жели и захтијева. Та зар их је он мало у својој колиби у Цуцама и дочекао на конак и угостио, па им и вечеру и брашњеник за пута дао, а да за то никоме ни прибијене паре није узео, па ни помислио да узме! Али, Оташ, коме то није првина да по „јеропинскијем“ градовима и великоградским „локандама“ ноћива, оОверчи шта је, па се брже-боље уплека између избезумљеног Машута и још избезумљеније крчмарице, извади новчаник из џепа од свитне гуњине, па ће, осмјехујући се:

— Е, газдарице, хај да се кусурамо. Шта ти дугујемо 2...

— А, донке, Мајке ви боже, то ви и сами знате прелијепо. Огрија и луминација за четворо — четири шестице; конак за четворо — четири, то су осам; четири пјата супе — осам шестицах, то су свега шесн ес шестицах ; вечерали сте из вашије торбицах, а ја сам ви само пјате позајмиле, те ћете ми платит за њих једну шестицу — то је седамнес; и попили сте за коруну вина и за по ње каве и за другу ракије, то су дванаес ше-