Srpski književni glasnik

~ =

је не

646 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

стицах и по. Сувише онијех седамн ес, то ви чини у све три фиорина мање пет соладах...

Машут зину, и чисто не свјерова својим ушима: та за три фиорина би у Цуцама најбољу намљечку купио! Оташ, да би претекао сваку непријатност, бржебоље преброји означени новац и сручи га крчмарици на гојнати јој задланак, шалећи се:

— Ево на, газдарице. Ти нама наше, ми теби твоје. Чист рачун, дуга љубав. И збогом |...

–- Био ви средњи пут! ИМ да-бог-да да с и јопет у здрављу видимо!.. прихвати задовољна крчмарица, мијешајући палцем на задланку добијену зараду и пратећи путнике равнодушним погледом, све док се не изгубише за први рогаљ од криве, тијесне, глибаве, средњевековне улице которске.

|

Прво Матуш, па за њим сустопице Оташ, за овим Радоња а за Радоњом Милица, огрнути неко у струкеа неко у сукнене кабанице, за тили час прегазише Црногорски Пазар пред бедемима, латише се ломних и натокљених Которских Страна, и стадоше се пети уза њих с камена. на камен, с подзиде на подзиду, са завојице на завојицу, све ближе и ближе к небу и облаку и сво. јој поднебесној и облачној постојбини.

Не одмакоше ни двјеста корака уза страну, а до-

чека их снијег прво опанчар, па чарапар, па до чланака, па уз голијени, док најпослије не упренташе у цијелац до кољена па и изнад њега. МИ што они даље и више навише, то све стрменитија коса, то све хладнији ваздух, то све жешћи вјетар, то све дубљи снијег и то све не: проходнији и тежи пут. Нико прије њих, од ноћас откако је запао снијег, не прошао туда, те пртине ниђе ни за длаку.

Ишли су, пели се и гацали непрокрчен снијег, спрва као и обично: лако и брзо; доцније и што више и навише све слабије, спорије и заморније. Страна наузсбр