Srpski književni glasnik

| |

" ува

е

648 х Српски Књижевни ГлАСНИК.

и“

још веће, из невоље у невољу; с недаће у недаћу, са зла на горе.

Стари Матуш хукну, призва Бога у помоћ, и, више се уздајући у њ и у свој стари талик но у своју старачку и у увелико изнемоглу снагу, продужи и даље ју. начки и охрабренички првачити. Дружина му, снажна и загријана младошћу, и не помишљајући да ће им икаква друга сила притећи у помоћ ако своје властите не буду имали довољно, слијеђаху старину с уобичајним поштовањем, као ждралови свога првијенца.

Већ бијаху прегазили двије трећине ломних странчина, кад их дочека, поред засутог пута, један грдан цикуљ, са горње три стране бубрежаст а с доње пећинаст, тако да је на његовим самарастим леђима читав стог снијежног намета био насио, док је вјетар у његову припећку и испред њега био помео и остругао и посљедњу труњку и голу земљу указао. Ту, у том припећку, у завјетрини и сухоти, застадоше путници, одахнуше, и, нијеми као и оно стијење око њих, у црне се погрузише мисли. И, док Оташ и Радоња отресаху снијег и лед са залеђених брка и огртача, а Милица, табанајући од студени на једном мјесту, духаше у отепале и презебле прсти, дотле се Машут припе на један бубуљ, и, заклањајући очи струком да му их мећава прхутљавцем не заспе, оде посматрати испод руке навише уз брдо: шта се тамо ради.

А горе не видиш ништа но што се црни и дими. Сутонуле у облак црногорске громаде нападала дивља вјетрина, те, као каква крволочна хаждаја, разбацује и ковитла око себе мразовите облачне грдосије, звижди и јауче, лиже својом бјесовитом језичином уз кланце, низ кланце; и коси и носи што-год на путу дочепа. жас-по се утајга, као курјак у засједи, али само зато да још манитије понови своју необуздану помам. Надошле поточине и извори, па се ломећи деру низа стране, и, мутни и запенушени, носе дрвље и камење; сложили се с мећавом, па се схуком и буком, праском и ломљавом,

н=———_—_________-___ А