Srpski književni glasnik

НУМА РУМЕСТАН.

ХШ ШАМБЕРИСКИ ГОВОР.

Хитро, као ласта ла...а...ка, Винућу се пут обла...а...ка...

Својим пискавим гласом, који је јутрос одјекивао звонко и весело, утегнута у огртач најновијег кроја, са капуљачом од плаве свиле, која је била таман за њен шеширић, обавијен дугим, густим велом, мала Башелри је певала пред огледалом, закопчавајући рукавице. Обучена за излет, ова обешеница је мирисала на свежу тоалету и нову, укусну хаљину, која је била у супротности са нередом хотелске собе, где су остатци јучерање вечере били разбацани по столу, међу тантузима, картама, свећама, поред ненамештене постеље и једне велике каде, која је била пуна чувене арвијарске сурутке, тога ненадмашног средства за умирење живаца и неговање коже бањских дама. Доле су је чекала упрегнута отворена кола, чији коњи нестрпљиво су звецкали прапорцима, и

читава чета младих јахача, који су крстарили пред хотелом. Баш кад је била сасвим готова, неко закуца на врата. — Слободно !...

Руместан уђе, врло узбуђен, и пружи јој један велики завој:

— Ево, госпођице... Но, читајте... читајте...

мају Хране

пење а 7 ов чв У