Srpski književni glasnik

ФОРИЕЛ, И ЊЕГОВЕ ПРЕТЕЧЕ У НЕМАЧКОЈ. 667

кнем два три места из радња Г. Галеа и Г. Јовановића, и покушам дати одређенији смисао једноме моменту њихова расправљања. Ово ми се чини утолико оправданијим, што је и значај Клода Фориела данас знатно порастао, и место које он заузима међу својим савременицима врло угледно; утицај његова труда око грчких народних пе: сама није ни раније потцењиван, и у горе наведеним радњама тачно је и лепо оцртан.

Изгледа ми само да су и Г. Гале и Г. Јовановић недовољно узели у обзир оне факторе који су учинили, или бар који су доста допринели, да дође до Фориелова живог интересовања за народну поезију, те и до његове збирке превода „грчких народних песама“. Ти

фактори, да одма кажем, налазе се на немачкој страни, |

и, још даље, у крајњој инстанцији, у Бечу; и, што је за нас од нарочите важности, били су и овде они исти који су толико заслужни уопште за продирање наших народних песама у западну Европу.

Г. Јовановић наводи!, у овом погледу, речи Гетеове у једном писму госпођици Талфј (од 10. јула 1824): да су их (Фориеловом књигом) Французи претекли „тамо где ми Немци већ годинама обилазимо и пипамо“, и каже, истичући утицај Фориелове збирке на иностранство, да су убрзо за француским оригиналом изишла два немачка превода. Затим још, у својој КЊИЗИ,“ констатујући велику љубав Форијелову за народну поезију и за све што је просто и прошло, оставља отворено питање: под каквим је страним утицајем могла ова љубав узети оволике размере, па каже, да је немогућно одредити тачније откуда управо потичу извори за „Грчке Народне Песме“. Затим Г. Јовановић, заједно с Галеом, утврђује, с колико је марљивости и пажљивости Фориел урадио свој посао, и говори о могућностима, како је

1 У чланку (Српски Књижевни Гласник“, на наведеном месту, стр. 208), и књизи (еграна 149). 2 Стр. 144. 5.