Srpski književni glasnik

ФОРИЕЛ, И ЊЕГОВЕ ПРЕТЕЧЕ У НЕМАЧКОЈ. 669

веден чланак Гетеов о Манцонију, из Гетеова часописа „Ођег Кипзе ипа Анелшт“.! — Фориел је, дакле, не само, као што је познато, био присан пријатељ са вођом старијих немачких романтичара, Вилхелмом Шлеглом, него је и иначе добро познавао немачку књижевност, и поименце Гетеа; па је знао, како сам каже и како се већ из овог што сам навео види, и за интересовање у Немачкој за народну поезију, и за њихова настојања око скупљања грчких народних песама. Међу оним Немцима „одличнога талента“ мисли Фориел пре свега на самог Гетеа. Ево како.

Прва свеска Фориелове збирке „Сћапз роршанез де ја Отесе тодетпе“ (Рап5, сће2 [1д0) угледала је света у првој половини 1824, пошто је скупљач на годину и по дана раније објавио био да ће издати једну свеску од око стотине новогрчких народних песама. Међутим је из свију крајева Грчке добио толико нових прилога, да су се љубитељи могли надати да ће их бити бар четир до пет пута толико.“ Онда је изишла књига као прва свеска. Гете, као и Копитар, био је, како изгледа, међу првима којима су књигу послали; оно Гетеово писмо Талфјевој у којем је спомиње, носи датум од 10. јула т. г. — Две године пре тога, фебруара 1822, добио је био Гете од Жана Александра Бишона (Висћоп), историчар, и уредника париског полузваничног листа „Соп5Ишоппеј“, чланак о народној поезији Новогрка, који је угледао света 1821, први у Француској; уз чланак су

1 В. у Галеа, одељак ХУТ, стр. 276 и д. — в. и КЕ. Ва депзрегсет, ВИ Логтарћје смШупе де Сбоефће еп Егапсе, Рагј5 1907. Мг. ФА8и 1541. У напомен: се каже: „Иза првога комада долази приказ који му је посветио човек од генија и угледа као што је Гете“. И још много р“ није, у свом преводу Багезенове „Партеноиде“ (у Паризу, 1810) говори Фориел о Гетеу (и његову епу „Херман и Доротеја“).

| 2 в. Копитареву прву објаву, у „Годишњацима“.

8 Битон је и доцнио писао О истом предмету, у „Мегепге ди

Х1Х-е зет]је. (Јовановић, „била“, стр. 144)