Srpski književni glasnik

670 Српски Књижевни Гласник.

Е– =

били приложени оригинални текстови од шест ново: грчких песама (ђаПадез |итопдпе5), са француским пре. водом. Њих је Гете набрзо, још у пролеће исте године, препевао на немачки, и, под именом Мепопесћсећ-ер!тонзесће Нејдепћедег, уврстио у свој часопис.! Али и много раније, још 1815, имао је Гете пред собом повећу збирку текстова грчких народних песама које је требало издати, и за чије је издање хтео он сам да напише предговор, на што се у кругу браће Грим већ и чекало.“ Ту збирку песама донео му је био, у лето 1815 у Висбаден, гроф Вернер фон Хаксшхаузен. О томе говори Гете у Аналима под годином 1815: „Мало ме је што туђе занимало; али сам с великим учешћем прихватио грчке песме новијега доба, које су ми саопштили у оригиналу иу преводу, и које сам желео да видим што пре штампане. Тај лепи посао беху узели на се господа Нацмер и Хакстхаузен“. А у разговору са својим познатим пријатељем Хајнрихом Мајером означио је ове грчке песме као најбоље што је у то доба (у првој недељи месеца јула) видео, па је и у Хајделбергу радо причао о њима, хвалећи их и цитирајући сваку појединце.“

Гроф Вернер Хакстхаузен (1780—1842) био је из познате вестфаленске племићске породице. Он се још 1809 упознао био са Вилхелмом Гримом, и то се познанство после проширило у пријатељство обојих породица, поглавито услед интересовања и једних и других за народне песме и народне умотворине. Вернер је већ врло рано скупљао народне песме свога завичаја, и певао их својим ближим познаницима; а не мање се занимали

) „Кипзе црпа Абемћши“ ТУ, 1 (18289) 54 И. — в. К, 5ееја, боеће попа даје Вгудег бг. Вега 1892. 5. 160 #.; и К. Агпоја, Еарћолоп, Егеаптипезћећ 2 (1896) 5. 106 #. и Ва. 4, 59 11.

г БН, Ббејш, на наведеном месту, стр. 162, 260: и Кешегзећеја, Влеје уоп Јакођ Отлпт ап Н,. Тудетапп, НеШтопп 1883. 5. 61.

3 К. Згејр, н. н. м. Стр. 161.2, '360.