Srpski književni glasnik

1“

ФОРИЕЛ, И ЊЕГОВЕ ПРЕТЕЧЕ У НЕМАЧКОЈ. 671

њима и његов брат Аугуст, и њихове сестре. Они су помагали браћи Грим и у скупљању бајака и прича, и читав низ из друге свеске њихове збирке потиче отуда.“ Није дакле чудно што је Вернер, као краљевски саветник у Келну присуствујући Бечком Конгресу 1814, заједно са Јаковом Гримом“ с највећим интересовањем трагао за народним благом, и набрзо, наравно, у Копитару нашао драгоценог вођу, или управо најбогатији извор у том погледу. Од њега је добио и ону збирку грчких народних песама.

(Свршиће се.)

Милан ЋУРЧИН.

1 На своме добру у Вестфалену певали су они често народне песме, седећи увече напољу пред кућом; па би и чељад пристајала ув њихову песму (в. КеШегзећета, Егецидезбтјеје уоп МИћећп ипа Јасођ бтипт, Нергопп, 1878. — 5. 195 [.). — Кад су, доцније, браћа Хакстхаузон изгубили били праву вољу за народне песме,“ слао је још увек Јаков Грим госпођицама Хакстхаузен преводе п наших народних песама, тако „Зидање Скадра на Бојани“ и др. једноме писму, од 28. марта 1824 (Егецпдезђтјеје стр. 91 и д.), кличе на крају: „Ја сам мало дпрљивијих песама читао од ове. Скоро све српске песме су тако љупке. дубоке лепоте; па тај народ и Грке не ће погрешна лоша политика да избави из турских руку!“

2 Кгецпдезђгјеје, стр. 199 пи д.

8 Биће да су обоје у исто доба дошли у Беч, јер су још маја 1814 били заједно у Паризу (в. писмо В. Грпма гозпођици Хакстхаузен, КЕгецпдегђмеје стр. 21 1.), а 14. септ пошао је Јаков Грим у Беч (Егецпдезђтеге, стр. 25). Грим је остао у Бечу до јуна 1815.