Srpski književni glasnik

СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ.

= БИБЛИОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЗБИРКИ-—= (2)

Матица Српска штампала је 1869, у Новом Саду збирку народних женских пјесама Ђорђа Рајковића, „Српске Народне Песме“. Пјесме су покупљене по Славонији и имају све особине онога краја. Све су само средње вриједности, без оне топле лирике, пуне страсти, босан“ ских севдалинка и интимних емоција Вукових женских пјесама. Рајковић их је подијелио у више врста: љубавне, сватовске, играчке, пастирске и жетелачке, побожне (којима тај наслов ни мало не пристаје, нити их ма како означава. Од куд да је побожна пјесма о мјесечевој женидби2). Велик дио заузимају најзад и пјесме шаљиве, којима се често шала састоји у оваким стиховима :

0 јуначе, мала т фала; Сам се фалиш, сам се швањиш. или: Кућа ти је од дрвета, У њој немаш ни крмета. На послетку долазе причалице, „романце, баладе и остале с мање казивачке пјесме“. ла

Нисам имао у рукама ни збирку Милоша Милосав“. љевића „Песме Народне“, што је издао у Биограду 1869

У три овеће књиге издао је Милош С. Милојевић, 1869, 1870, и 1875. „Песме и обичае укупног народа српског“. Прва књига ове збирке имала је да буде „више