Srpski književni glasnik

678 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

му та збирка и уложени му рад пропану закључани у некој архиви.

„Магодпа Рјезтапса“, коју је издала 1879 Матица Далматинска, а средио Миховил Павлиновић није нарочита збирка нових народних пјесама, него једна врста зборника са прештампаним народним (већином из Вука) и умјетничким пјесмама са циљем „да се ум, Ко и 5+ попКки, о сет пат дЧапаз пагод рјеуа ! ојаупа угетепа о кодћ рјеуа“. _ Е

Професор Владимир Красић скупио је и објавио 1880 „Српске народне пјесме старијег и новијег времена“ (Панчево). Пјесме су већином од босанских исељеника, пет их је из Далмације. Пјесме су женске и јуначке, са мноштвом безначајних варијаната. ГПишалице („О мој ђаче учевниче“), изгледа, да нијесу чисто народне; пјесма „Из усташког логора у Босни“ није то без сумње: сасвим је у духу онда нарочито популарних пјесама Србина-Милоша Грабовачког.

По казивању своје жене прибиљежио је и штампао у Панчеву 1884 поп С. Н. Давидовић „Српске Народне Пјесме из Босне“. Давидовић је био примитиван радник. „Ја књижевник нијесам“, вели он сам, „него сам онај који ни писати добро не зна, али и опет покушао сам исписати сад ове женске пјесмице, које ми је моја домаћица сама доказивала“. Касније је мислио наставити тај рад непосредно у народу. Не знајући за оне који су радили прије њега, он наравно није знао ни да одвоји безначајније варијанте, ни да свој рад, у опште, боље контролише. Биљежење пјесама страдало је нарочито много у метричком погледу. Па ипак због множине новијих и непознатијих пјесама, и то пјесама боље врсте, (све су лирске), ова збирка има ипак своје вриједности. Никола Беговић „приљубио је српској омладини“, како сам вели, 1885, „Српске народне пјесме из Лике и Баније“. Збирка је штампана у Загребу. У њој има пјесама веома занимљивих за митолошка и етнографска

МРЉЕ па а ивећа

„МЕ "

+ 3

удеса финална

МфОСА- пау ве дђу 6

сну: