Srpski književni glasnik

О жени у ГРКА и РИМЉАНА. 685

лепезом, четврту која би им одржавала у реду сандале, и тако даље. Овакав господски и нерационални распоред људске снаге имали смо, да узгред споменем, иу најскоријој прошлости, у властелинским руским кућама: ту је често било у једној кући по неколико стотина мужика, чији су послови били сведени на минимум: неки би на пример имали само да донесу воде ујутру, а други увече, и тако даље. Нарочито је морала бити велика процесија робова када би се каква отмена римска дама кренула у шетњу или на пут. Царица Агрипина је на својим путевима, поред читавог легиона робова, водила још и по 500 мазги, у чијем млеку се свакога дана купала.

Међу дамама из времена Јулија Цезара и Антонија била је чувена са своје раскоши лепа и богата мисирска краљица Клеопатра. Овде ћу споменути само један податак из њених трошкова на кујну — податак који нам је сачувао један Грк, лекар, што је у Клеопатринино време живео у Александрији. Он је једнога дана видео како се у краљичиној кујни пеку шест дивљих вепрова (ваља напоменути да је вепар у Александрији велика деликатеса; њега нема у целом Мисиру, пошто га Мисирци сматрају за нечисту животињу, и тако је морао да се уноси из врло велике даљине). Тај лекар се зачуди и запита главног кувара колико ће то стотина гостију бити када се толико спрема. „Неће бити гостију, одговори му кувар, највише ако их седне за сто десет. Али ја не знам тачно када ће“се Антонију и Клеопатри прохтети да ру· чају — можда неколико минута раније, а може бити и неколико минута доцније. Због тога, ја сам све ове вепрове метнуо на ватру у различито време, да би се онда кад се нареди да се изнесу на сто, могао одабрати онај који је у том тренутку најбоље печен“.

Интересантно је женино место у лишерашури. Ту је женина улога била врло велика, и један сасвим пристојан проценат класичне поезије био је посвећен жени. Само, врло често, у другоме смислу него што је то случај у модерној поезији. Први и најстарији докуменат