Srpski književni glasnik

688 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

тељски, и у неколико презриви тон нашао је места у многим литерарним врстама: он се, местимице, провлачи кроз целу грчку књижевност, кроз стари век и кроз народну византијску књижевност.

У давној прошлости — тако нам од прилике прича стари Хезиод — поклонио је Прометеј људима, против Зевсове воље, ватру, и људи су живели срећно и задовољно. Да би им ту срећу покварио, Зевс, за инат Прометеју, нареди да постане женг. Најпре ју је Хефест начинио од земље и воде и дао јој људски глас, Палада Атина дала јој је разум и лукавство, Афродита лепоту, а Хермес дрскост и препреденост. Овако лепо опремљену послао ју је Зевс човеку Епиметеју. Прометеј је, у најбољој намери, лоручио Епиметеју да је не прима, али Епиметеј није могао бити тако непредусретљив, него је сасвим галантно задржао поклон. Од тога доба је, тужи нам се Хезиод, пуна зала и земља и море. — Разуме се да за овакав негалантан тон у поезији не може бити одговорна жена. Овакви су напади у највише прилика прост израз личног нерасположења, или личног неуспеха, и долазе обично од песника који су неврастенични, или којима је домаћа несрећа покварила здраво. умовање. Такав је, на пример, сатиричар Јувенал, који жене не воли због луксуза и неумерености; такав је лирски песник Симонид, који их у опште не воли никако, па је такав и велики трагични песник, Еврипид, који их, истина, не мрзи, али који је према њима негалантан и строг. — Има извесних литерарних врста које се, тако исто, радо баве негативним особинама женскога рода, премда неиниу рђавој намери; ту су испади најневинији баш онда када изгледају најоштрији, то су управо само галантне шале, галантан литерарни флерт, за који би било сасвим неправо када би се узимао озбиљно. Те литерарне врсте су, у првом реду, комично песнишшво, затим још и епиграм и новела. Од комичних песника, од чије нам је заоштавштине и данас сачувано прилично, остало нам је

Ава