Srpski književni glasnik

О жени У ГРКА и РИМЉАНА. 75 689

много врло лепих места у којима се слави женина надмоћност и карикирају њене слабости.

„Море, и ватра, и жена —- три зла“, вели комични песник Менандар. Један римски песник, Публилије из Сирије, каже: „жена када не крије да је рђава — онда је добра“. Женску заклетву, женску несталност и женске сузе давале су и старим као и модерним песницима увек најсигурније објекте за шале и карикирање; исто тако и женска слабост за тоалетама и кићењем. „Ко жели себи да начини посла, нека проба да опреми лађу и жену. Ништа ти на свету неће дати толико главобоље, ако си само једном почео да их удешаваш“. Ове речи меће комични песник Плаут у уста једној дами која таман довршава своју тоалету, и која сасвим искрено признаје да је са овим послом отпочела још од прве зоре, и да су до тренутка у коме говори већ два човека спала с ногу вукући јој воду. У другој једној комедији приказује нам Плаут једног стрпљивог младића, који је дошао на подворење својој пријатељици, али још не може бити пуштен унутра, јер је отмена дама још при тоалети. „Ја мислим да се ни рибе, каже тај очајни младић, које цео свој век проводе у води — да се ни оне не купају дуже од ове Фронезије. Када би се човек желео са женама толико времена да забавља колико се купају, сви би љубавници били принуђени да буду момци у хамаму!“ —

Поред овога, врло обичан мотив у комедији је да се жена цела, са свима својим врлинама, оговара. Ово задовољство имају, по правилу, увек мужеви, разуме се,

кад им жене нису ту; ако ли би се, на несрећу, десило.

да то жена, са какве сакривене позиције, чује, онда би, обичао брзо долазило до катастрофе: муж би у таквим приликама обично одједном мењао тон, и отпочињао читав панегирик целом женском роду, с нарочитим обзиром и концесијама својој домаћици. Овакви контрасти, који овде не могу наводити због дужине, веома су успели у трима Плаутовим комедијама: Азинарији, Бахидама, и нарочито Касини. 44