Srpski književni glasnik

"ИНЦИЗАЛНОЈ" "ЗЛО

“>

690 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Што се тиче новеле, она је у главном и почивала на каквом љубавном заплету или каквој љубавној ситуацији, са комичном тенденцијом. Нама је цела ова ли• терарна врста, чији су многи производи слични или чак идентични са причама Бокачовог Декамерона, сасвим недовољно позната, и ја ћу овде изнети само једну историју, врло познату и карактеристичну. Даме ће ми већ опростити — то је прича о удовици из Милета. „Изгубила једна жена мужа — прича нам Римљанин Федар — с којим је неколико година у љубави живела, и сахранила му тело у саркофаг. Од тога је саркофага ништа на свету није могло одвојити. Свој је живот проводила она, јадикујући, у гробници, и тако је стекла глас веома чедне жене. У то време некако деси се да су, за казну, били разапети на крст неки што су похарали Јупитеров храм; и да ко не би однео лешеве, поставе, баш близу гробнице у коју се је она жена затворила, војнике да их чувају. Једном око пола ноћи један од чувара, ожедневши, потражи воде од робињице, која је тада случајно помагала својој госпођи да легне (јер је ова обично бдила до неког доба ноћи). Врата су била закључана, али војник мало надвири и виде ожалошћену, лепу жену. Одмах се узруја и изгуби памет ; почела га је сагоревати немоћна чежња. Нашао је хиљаду најфантастичнијих разлога, да би само могло што чешће виђати удовицу. Ова опет, мало по мало, навикне се, и постане према туђину предусретљивија, и напослетку начини с њим сасвим интимне и срдачне везе. Али док је чувар проводио овде медене ноћи, нестаде му једнога леша са крста. Као без душе јави он жени за ову несрећу. „Не бој се“, каже му света жена, па му да тело свога мужа да га прикује на крст и спасе се казне...“

У епиграмској поезији, која је у главном везана за име римског песника Марцијала, топика и мотиви су исти који и у Новој Комедији. Марцијал је у првом реду узео на нишан жене који су још у давној прошлости престале бити младе, али чији се искази о годинама не