Srpski književni glasnik

(О жени У ГРКА И РИМЉАНА. 693

Дража од зимског сунца и од летњег хлада, Отменија и угледнија од поноситог платана, Бистрија од леда, слађа од зрелога грозда, Нежнија од лабудовог перја и згуснутог млака, И, када не бежиш, лепша од најбујније баште“.

У великом броју лепих грчких балада које је немогуће класификовати по степену допадања, јер су све врло лепе, истиче се јако једна, из мало доцнијег времена. То је балада о девојци Херо и младићу Леандру, које је раздвајао широки Хелеспонт. Херо је била свештеница у Афродитином храму, на европској обали Хелеспонта, а Леандар је живео у Азији, и увек би, кад год би хтео да види своју Херо, морао препливати Хелеспонт. Херо би га, у тим приликама, увек очекивала са; буктињом у руци коју би ноћу упалила показивала би она да га очекује, и у исто време означавала би му и правац. Тако је то трајало целога лета, али са првом зимом, имала је ова еротичка идила трагичан завршетак. Једне бурне и мрачне ноћи опазио је Леандар буктињу, и одмах ушао у узбуркано и ледено море. Пливао је према светлости, али су му се ноге почеле од хладноће кочити. Он онда отпочне молити Афродиту, која га је увек помагала — али узалуд. Онда се обрати молитвом Посидону, господару мора, али га ни овај није хтео послушати. Молио се онда и ветру Бореју — и ту без успеха. Није га од смрти могао сачувати ни Ерос, и Херо, која је целу ноћ очекивала Леандра, с буктињом у руци, видела је ујутру како јој таласи доносе Леандров леш.

Песника који су радили на еротичкој поезији било је много. Интересантно је да су на лирској поезији радиле и жене, и ми имамо међу њима, у свима временима, врло угледних преставница ове литерарне врсте. Ту је на првом месту Еолка Сафо, са Лезба, чији је живот био исто тако романтичан и сенсуалан као и њена поезија. Историја о њеној трагичној смрти — за њу се наиме прича да се због несрећне љубави стрмоглавила са једне стене у море — свакако је измишљена, али се из њене