Srpski književni glasnik

(ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. ТЕ

историју Црне Горе. Радио је на томе као и остали; отуда нетачности. На пример, непознато је да је кра: јем ХУМ века дошао на црногорски престо Стеван П[ Црнојевић, да су тај престо наследили Иван и Ђорђе, па га се Ђорђе одрекао у корист Митрополита Вавила, по пристанку народа. Историја не зна за изборне владике у Црној Гори, нити за силну турску војску од 80000 људи која се 1756 гозине кренула под Османом Ш на Црну Гору. Мало је коме познато да данас у свакоме већем селу има школа од по 100 ученика, а многима је познато да је дуг Црне Горе више од четири милијуна перпера, и ако Г. Верлоп бележи 1,657.192 круна.

И ако бележи такве податке, ипак писац види да се Црна Гора данас расељава, и то сваке године све више. Исељеници се слабо враћају у отаџбину; а кад се врате причају о Америци права чуда: има хлеба колико се хоће, личне слободе, имовне заштите. Црногорска Народна Скупштина нема пуну законодавну власт; буџети нису стварни; приходи државни се мало троше на опште потребе нарочито народне; од судске правде страда више народ него ли од револвера који носи сваки Црногорац. Школе и просвећеност су далеко; изостале. Народно здравље врло рђаво ; сушица, маларија и сифилис сатиру народ. Неки путеви су добри, али нису увек за потребе правога саобраћаја. Жељезнице су готово немогућне. Најплоднија земља је под устајалом водом; ништа се не чини да се баруштине око Скадарскога Блата исуше. Г. Верлоп верује да се може много поправити, само ако има добре воље у оних који управљају Црном Гором. Иначе, Црна Гора биће у стању да се одржи војнички, али врло тешко финансијски. Ин.