Srpski književni glasnik

„рт РУ РУРУ" “

| |

Ми ав ја ла

ПЦ јр, У УРУ » ; ћ 5

РНС ЈИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХХУП, БРОЈ 10. — 16 новЕМБАР 1911,

НОО О КРИККЕ РОМЕ (2) Ш

Холујина не престаје; на против, све гора. А наши путници иду, гамижу, не патишу, ама једва-једва дајандишу.

Неђе је испред ручањих доба, а они на помол кобног и злогласног крстачкога кланца. Прије но ће и улазити уза њ, сусрете их Трипунова Пећина, заклон као богом наручен. Нијесу се дуго премишљали ни савјетовали хоће ли у њу. Њени чађави, мокри и окићени капавицама сводови и мемљива унутрашност учинише им се угоднијим од сваке собе на свијету, па и од саме цркве и љепота јој миротонисаних. | Ту се прићућурише једно уз друго, да одахну, поврате и прикупе снагу за унапријед, јер тек сад настаје права мука и невоља. Страшно и жалосно их је било виђети. Попао их снијег, лед и иње, па сви дошли бијели и рутави као овце. Мушкарцима се заледили брци, обрве и чубови косе у колико им је капице и саруци не покривају, па висе као леденице по стрехама. Сваки се сузио„унео у се, и дошао мањи у пола, а стари Машут 46

- . –.