Srpski književni glasnik

. : ЕРУ "а З ~ Ј ~ о + 122 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

„

се искривио још за онолико за колико га је терет од седам крста погурио. Одијело и обућа им се, од капа па до опанака, прелила једном бојом и уцаклила ледом и ињем, да би рекао да им материје нијесу ни ткане ни предене ни у ситно брдо и у иглу уведене, на из-једна а из чисте срме саливене. ИМ капе и струке и кабанице и гуњине и гаће и докољенице и чарапе и опанции обојци у њима, све им се то укочило и скаменило, да га можеш прије сломити и пребити но разгрнути и превити. А под њима им живо месо утрнуло и здрвенило се. И, кад не би цвокотали зубима и превртали очима, узео би их за какву окамењену групу из искони.

Мушки и којекако, али Милица једва у духу. Носи се силом на-збр, али јој већ скачу фитиљи пред очима Јер, буд је по природи слабија и неиздржљивија, туд је, као женско, и слабије ођевена. Од паса па навише, и може поднијети: буетин, кошуља, јакета, зубун и струка је ту; на глави забрадач, те хајд -хајде. Али од паса наниже, да Бог сачува: продужење од кошуље, и двије танке сукње, једна од вуне а друга, горња, од куповног платна; а на ногама, једне вунене чарапе до кољена, калчине и опанци, — и то је све. Нос јој помавенио, усне такође, уши поцрвењеле и постале провидне, образи_ потавњели, руке и ноге претрнуле, да их и не осјећа више као своје. Све на њој туђе, мртво, од дрвета, сем оне двије искре у очним дупљама, из којих још бије младост и живот.

Срећом њиховом, нађоше у пећини неколике кукрице и огарка од истуљене ватре, коју су или путници или чобани ложили. Милица, носећи се јуначки и стидећи се одати своју малаксалост, погоди жељу свију, те покупи, не толико укочањеним јој прстима колико топаљцима од шака, сав тај претек дрва, и наложи их у угао од пећине на једну поиздигнутију плочу. Машут и Радоња покушаваше да укрешу; али им прсти обумрли, па ни да обујме огњило. Срећом, Оташу се обрела у џепу кутија жижица; те како тако и иза мале муке блажена