Srpski književni glasnik

732 Српски КЊИижЕВНИ ГЛАСНИК.

ката и малих новина, поручи му да тргне своју тужбу, обећавајући му замашну накнаду. Сад извесно расправљају о тој накнади, и то доста живо, јер Нумин као труба трештав глас допире сваког часа кроз двојна врата од кабинета, која се најзад с треском отварају.

— Није она моја штићеница, него ваша.

Говорећи то, дебели Кадајак излази, и пролази бесним корацима кроз предсобље, укрштајући се са при: јавником, који се примиче између два реда препорука.

— Реците му само моје име.

— Известите га само да сам овде.

— Кажите му да га тражи Кабанту. |

Пријавник не слуша никога, него корача достојанствено, држећи неколико посетница у руци, а кроз врата, која оставља отшкринута за собом, види се министров кабинет, сав осветљен са три прозора који гледају у врт, и цео један зид покривен хермелинским огртачем Г. де Фонтана;, који стоји усправно, насликан у природној величини.

Са извесним чуђењем на своме као восак бледом лицу, настојник се враћа и позива:

— Господин Валмажур.

Сам свирач се нимало не чуди што улази«тако пре свију осталих.

Још од јутрос, његова је слика излепљена по париским зидовима. Он је сад чувена личност, и министар га извесно не би више остављао да дрежди на промаји у каквој станици. Са блаженим осмехом на уснама, ево га где стоји удибљен насред раскошног кабинета, где баш у тај мах секретари скидају и претурају кутије и фијоке, тражећи нешто журно. Руместан разјарено грми, праска, с рукама у џеповима:

— Но, до врага, где су та уверења!.. Изгубљена су дакле, уверења тога крманоша... Збиља, господо, овде влада страшан неред...

' Лун де Фонтан (175/—1821), књижевник и мивпетар просвете под Царством. Пр.