Srpski književni glasnik

Нума РУМЕСТАН. 733

У том угледа ВБалмажура:

— А, ту сте!.. — и устреми се у једном скоку на њега, док престрављени секретари беже кроз побочна врата, носећи на рамену гомиле кутија.

— Хоћете ли ви, море, већ једном престати да ме гоните с вашом пасјом музиком!... Мало вам је један фи: јаског Хоћете још»... Сад сте се, кажу ми, разапели по зидовима, обучени пола у плаво, пола у жуто... И каква је ово лагарија коју су ми малочас донели»... Ово ваша биографија! Сплет лажи и глупости.. Ви добро знате да сте таман онолико кнез колико и ја што сам, да су документа о којима је реч постојала само у вашој машти.

Претећим и грубим гестом, држао је Нума чврсто несрећног добошара за капут, и дрмусао га за време го вора... Пре свега, тај зкаџ по нема ни пребијене паре. То су варалице. Неће му платити ништа, једина ће му ко. рист бити оне гадне дречеће објаве, ругло за њега и за његовог заштитника. Новине ће опет предузети своје шале: Руместан и Валмажур, министарска свирала... И при помисли на ове увреде, Нума је све више падао у ватру; његови широки образи тресли су се од гнева, у оном наследном наступу јарости као у тетке Портал, који је изгледло страшнији у овој свечаној, званичној средини, где личност треба да ишчезне пред положајем; викао је из све снаге:

— Та одлазите једном, бедниче, торњајте се !... Неће нико више да вас чује... Свет је сит ваше свирале...

Валмажур је стајао као прикован и зверао запре. пашћено, муцајући: „Лепо... лепо.. “, преклињући погледом сажаљиво лице Межаново, који једини није побегао испред министровог гнева, и велику слику Фонтанову, који је, изгледа, саблажњен таквом жестином, све. више појачавао своје круто министарско држање, у колико га је сам Руместан губио. Најзад, ослобођен снажне руке која га је стезала, свирач једва нађе врата, и по: беже, престрављен, заједно са својим улазницама за зкан по.