Srpski književni glasnik

“+

титан, пар а пр о РЕФ ои

==

Бо при

731 Српски Књижевни Гласник.

~

— Кабанту, крманош!,. прочита Нума, гледајући у посетницу коју му је пружао хладнокрвни пријавник... Опет један Валмажур!,.. А, не... Не дам се више вући за нос... Свршено за данас... Не примам никога...

Ишао је непрестано горе-доле по кабинету, разгонећи заостали гнев, који се тако неправедно сручио сав на Валмажурову главу. Какав безочник, овај Кадајак! Дошао да му прави прекоре због мале у његовој рођеној кући, усред министарства, пред Межаном, пред Рошмором!

— А! ја сам збиља сувише слаб... Наименовање овог човека у Опери велика је погрешка.

Његов шеф кабинета био је истог мишљења, али се добро чувао да то каже; јер Нума више није био онај негдашњи весељак, који се увек први смејао својој необузданости и мирно примао подсмехе и придике. Поставши стварни шеф кабинета, захваљујући шамбериском говору и још неким беседничким подвизима, опијен високим положајем, овом краљевском атмосфером у којој су и најјаче главе губиле равнотежу, он се нагло био изменио, прозлио, постао самовољан и раздражљив.

Врата иза једног застора отворише се, и Г-ђа Руме: стан се појави, спремна за излазак, у укусном шеширу, са широким огртачем који јој је крио стас. М са оним ведрим изразом који већ пет месеци обасјава њено лепо лице: 5

— Имаш ли данас министарски савет2... Добар дан, господине Межане.

— Дабогме... Савет... седницу... све могуће !

— А ја сам хтела да те молим да ме отпратиш до маме... Тамо доручкујем... Хортензија би се тако радовала. — Видиш, није могућно.

Он погледа у свој часовник.

= Морам у подне бити у Версаљу.

— Ја ћу те онда причекати и одвести на станицу.

Он је за тренутак оклевао, само за тренутак. |

— Добро... Само да потпишем ово, па се крећемо,

~