Srpski književni glasnik

АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ. 747 ће ласно видети — не обухватају све особине које чине лепу песму, и које претпостављам да су познате; но су главни услови постављени за ову прилику. Доиста, то

су три правца у коима најчешће греше добри песници“

(о којима је овде једино реч), — и наши и страни, али наши више но страни.

__Оно уметничко дело које не буди лепу емоцију није високо уметничко дело. То исто вреди и о лирској песми, која је, наравно, такође уметничко дело. Песма која у нама не узбуди лепо, чисто (меко или тонло) осећање, није лепа лирска песма. Она може имати пуно других добрих особина: мисли, оригиналности, стила, снаге; азти ако није загрејана осећањем, она неће бити лепа песма највишега реда, — оно високо уметничко дело које, поред савршене обраде, има и фини ква: литеш емоције. У таквом случају мало ће јој помоћи и највећа вештина стила, и не могу је спасти ни реторска снага ни истинске стилистичке лепоте, а камо ли стилистичке или версификаторске виртуозности. Такве песме остају увек хладне или напрегнуте, и многа мања и скромнија песмица имаће више поезије, и заузима у

истини виши ред, но ти раскошни и сложени производи позне и хладне вештине. Хајнеова песмица (да и један |

пример наведем): Ји 6:51 чле ете Вште — једна је од његових најкраћих, технички најслабијих, најгоре сликованих, изразом најсиромашнијих, па чак и најмање еуфоничних песама; али је при свој тој својој „убогости“ бескрајно лепа, племенита тоном и осећањем (и мишљу) изнад сваке хвале, дубоко осећајна, и у исто време атички дискретна или уздржана; — тако да, кад не би било наивно одређивати такве „каноне“, она би се могла на-

звати типичним обрасцем лирске песме. · Осећање пева

лирске песме, оне најлепше; не машта, ни вештина. Да једно популарно мерило кажем: кадгод при гласном чи-

тању песме не осетите да вам глас постаје мекши или

топлији, — не извештачено размажен, или беседнички подигнут; но мекши и топлији -— песма коју читате није лепа лирска песма.