Srpski književni glasnik

АнтОлогиЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ лирике. 749

таква благодарећи своме савршенству у појединостима; нема великога уметника чији стил није беспрекоран, потпуно коректан, па звао се тај уметник Гете, Бетовен, или Роден. Одсуство погрешака је битни услов исто као и присуство позитивних врлина. У естетици је савршен примерак нижега рода виши од несавршеног примерка вишега рода, и песма од три добре китице лепша но песма с две китице врло добре и једном слабом. Сасвим је свеједно где лежи погрешка: — у наивностима мисли, или наивностима облика; ако је само степен погрешке виши, песма је покварена. Понеки наши песници (нарочито Трећега доба) имају ретко ту стално одржану беспрекорност фактуре; сваки час, у иначе лепој песми, они клону, исклизну — у прозу, у апстрактне, непесничке, понекад простачке речи, у хладан тон, у другу мисао, у нескладне, нелогичне, неистините појединости; распу се у многоречивост, заплету у несигуран, мучан језик, у насилне инверсије, елипсе, „катахрезе“, у расточену, врло рогобатну, неправилну, сувише напредну версификацију. Нека је овде наведен само један пример између многих, да покаже колико штете трпе творачке спссобности од те оскудице у однегованом и будном укусу: — уредник, и ако се врло дуго ломио, по пет шест пута решавао и одустајао од свога решења, није могао донети ниједну песму Милете Јакшића у којој би његова најсимпатичнија, и ако ситна особина, била показана: његов дар запажања живописних конкретних појединости у пољу, у шуми, у селу.

Овај трећи услов је камен спотицања и за песнике и за критичаре. С колико ће компетенције ови последњи оценити неку песму, зависиће увек од тога колико је њихов укус однегован и будан за појединачну обраду уметничкога дела, за савршенство уметничког дела у по: следњим појединостима.

(Свршаће се.)

Богдан Поповић.