Srpski književni glasnik

СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 751 тровић („Босанска Вила“, 1909, стр. 250). Преговор збирке састоји се из четири цитата: један је од Љ. Штура, други од Миклошића, трећи од Хекторовића, а четврти од Његоша. У збирци има доста и муслиманских пјесама и пјесама из новијих црногорских ратовања. На крају је _ један поговор о српској поезији и гуслама, са оним романтичарским одушевљењем и кићењем Јакова Игњато:· вића. Има, осим тога, и објашњавања појединих мјеста, од којих су нека и наивна и непотребна, као оно за СТИХ „Вино пило“: „Србин у друштву не може ти, ако нема пред собом чашу вина“, или за стих: „хоћу поћи, ако не ћу доћи“; „Србин ће драговољније погинути, него осрамоћен остати“.

Једну велику збирку народних јуначких муслиманских пјесама дао је Коста Херман. У двије књиге, 1888 и 1889, објавис је он у Сарајеву: „Магодпе ргезте Мићатедоуаса и Воз 1 Негтесоушт“. Г. В. Јагић написао је поводом те збирке све значајне ријечи: „У ствари показују ове пјесме, суђене са једино правог гледишта, да као и становништво Босне и Херцеговине чини са осталим Србима једну етничку цјелину и поред разлике вјероисповиједи“. (Агсћ. Шг зчјау. РАПојоале, ХГ, стр. 440). Материјал збирке Г. Хермана врло је богат и веома занимљив. Упада у очи необична дужина многих пјесама: у првој књизи имају четири пјесме са преко хиљаду стихова (1 1722, ХХГ 1650, ХХМТ 1214, ХХХП 1878), а у другој седам (ХГ, 1495, [УП 1271, ПХ 1728, 1Х 1171, ХИ 1569, ТХУ 1055, ГХХГ 1193). У обје књиге има 725 јуначких пјесама. Иза пјесама додана су корисна тумачења о њиховим личностима и догађајима, који су све већином иза ХМ! столећа. Погрешно је радио Херман, што је песме икавске — познато је, да већина Мусли. мана тако говори — окренуо на ијекавштину. „Ја зат бо [ова пишјепја, да пе ђ; дођго Бо, Кад ћ: Кпјгга, Која се зе обЏанје снан тшеоји 5 Чројеунта пазе тићатеЧоузке ђгасе; Који Се зућ 5 уођот стан, одтаћ рпкага!а (ој и роргједи пазе Кпјсе јод пјадој 5 пазес пагоса