Srpski književni glasnik

СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 753

аоптса). Скупљач је погријешио што је међу народне пјесме уносио умјетне, па макар оне биле или из уста или из рукописа. Јер те умјетне пјесме у роду оних Андрије Качића можда би биле од интереса да су изишле сто година раније; овако су закасниле и пропале заједно са оном поезијом, коју карактеришу оваки стихови;

бипсе тоје, тел! дгасо П 51'

Згсе тоје о феђ; па У).

Има тих умјетних пјесама у десетерцу и осмерцу са строфама по четири и шест реди. Међу њима су и пјесме Рп орапзкит опта (188), Ројахак Вјасатпа и с. К, тгпамси соофпе 1885, Сагем! роћоф и Оуеђста гофпе 1875.

Те године издао је Ф. С. Краус, са уводом, коментаром и њемачким пријеводом херцеговачку пјесму Вео Опомс од Ојицје отада: Опомс дег Вигоота! хоп Каађ (Епеђито шт Вгелзтац). У пјесми има облигатних Краусо„вих погрешака, овдје тим више, јер је хтио да песму забиљежи досљедно фонетички. Пријевод је врло добар; имају свега неколике узгредне и незнатне погрешке: Ф по ша! рјатшса тећапа — аПуо шп Кгисе ипкпе Хесћег тесћеп; раза зе ђезједи Сећај!: цпа сађ дет Ођегогдпег тазећ фе Уезипо; од оаји зи2и ођопо: хегдатискте ег Фе ТАгапе 11 дет Апсе, и слично.

У Дубровнику је објавио 1390 године Вук Врчевић „Херцеговачке народне пјесме“, малу збирку у којој су свега три муслиманске јуначке пјесме: Ђерђелез Алија, Женидба Рњице Алила и приморца Илије, и Боичић Алија и Задранин Тодор.

Манојло Кордунаш скупио је по НИ Горњој Крајини збирку јуначких народних пјесама (39 на број), које је издао 1891 у Новом Саду под насловом „Српске народне пјесме“. Ово су већином варијанте, често врло сакате („Смрт мајке Југовића“, на примјер). Збирка ова, са помућеним и сакатим десетерцима, са слабим варијантима и са мало свјежине, карактерише најбоље очигледну декаденцију народне поезије и не мало и апсо-

48