Srpski književni glasnik

ОКР ха

СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 755

У популарној књижнци „за милу српљљу младеж“ „Пропаст краљевства босанског“ (Загреб 1894) саопштио је Петар Иванчевић двије од рјеђих пјесама из старије босанске историје. Остала ми је непозната збирка Вељка С. Радојевића: „Српске народне п есме из околине херцегновске и дубровачке“, која је изишла исте 1894 године.

Балдо Мелков Главић дао је 1897 други дио своје раније наведене збирке, као ХХУШ свеску исте Магодпе Вђ.огеКке. У овој збирци су само народне јуначке пјесме (16 их свега), у којима се опјевају јунаци и догађаји од ХУ—ХУП вијека.

У трећој књизи свог дјела „Из народа и о народу“ под насловом „Смиље и босиље“ дао је Лука Грђић 1898 у Новом Саду збирку од 108 лирских пјесама, прикупљених највећим дијелом у Мостару. Г. Грђић је прегледао и раније њему познате или приступачне збирке, наводио је своје експерте редовно и показује, у опште, свим да је свој посао желио да ради добро и савјесно. Пјесме из Крајине уступио му је Васо Кондић.

Под општим именом „Српске народне умотворине“ саопштио је Никола Станков Кукић 1898 у Загребу шест дужих пјесама (четири јуначке и двије баладе), 37 краћих лирских, и неколико народних приповиједака. И из тога малог броја дао се и требао се учинити потребни избор. Јер вјечито саопштавање једних истих ствари са

врло малим или никаквим оступањима не чини никакве

услуге послу за који се ради, а преставља један немио баласт публици и људима који се баве тим.

Срби типографи града Сарајева издали су 1904 у Мостару „Сарајке“, лирске песме из збирке њиховог умрлог друга Милана Бугариновића. Велик дио тих пјесама забиљежио је скупљач од своје мајке Ане, једне од најпознатијих наших жена, која се истицала необичним памћењем и знањем народних пјесама. Многе од ових пјесама. познате су од раније; многе су без икаква значаја саме по себи; многе не изгледају народне („Недјеља у народној пјесми“, 1Т— 1, ТУУ—УМ). Али остатак пјесама заслужује

48%