Srpski književni glasnik

756 Српски Књижевни Гласник.

ипак нарочиту пажњу. За оне који желе да проуче со: цијалну психологију Сарајева, једне од наших најзанимљивијих вароши у том погледу, ова збирка даје драгоцјена материјала.

Михајло Милановић издао је 1906 у Сарајеву „Мизштапзке зеуданпке“. које је скупио неки Абдул Хак. Међутим у ту су збирку просто прештампаване неке раније, и то много познате пјесме, као примјера ради ове: Хасан ага два весеља гради; Омер и Мејрима; Лјепа ти је у Алаге љуба; Снијег паде, друми западоше; Чарна_ горо, пуна ти си хлада, и сличне. Осим тога је преко педесет пјесама (све од броја 89—142) директно пренесено из Бугариновићеве збирке, само су православна имена замијењена муслиманским. У неким другим пјесмама само је по нешто измијењено. и то ништа много и ништа зна: чајно (сравни бр. 33, 34, 37, 52, 53, 58, 64, 65, 76, 87).

1907 изишла је као засебна и ако недовршена књига првих осам табака збирке Есада Хаџиомерспахића: „МицзИитапзке пагодпе јипаске рјезте“ (Бања Лука, 1907). Читава збирка изишла је двије године касније. У опсежној књизи је свега 12 пјесама, од којих половина има преко хиљаду стихова: ! 1020, 1 1488, ТУ 1850, У 1627, М1 1386. УП 1366, 1Х 1159. Занимљиво је за разлику од наших пјесама како ове муслиманске имају много пренатрпаности, по више мотива и по више догађаја, како воле да истичу сву радњу, а не само извјесне ситуације из ње и како су, према том, готово све знатно веће од наших. Осим по томе ова је збирка занимљива и иначе. Нарочито је интересантан њен језик. Кроз основну икавштину пробија се ијекавштина у јакој мјери (има и оваквих примјера: сео тепе ут ргемјел!), а нађе се и по неки екавски облик, унесен од скупљача или којим другим случајем. Има и иначе других морфолошких осо: бина, занимљивих и важних за дијалекат Босанске Крајине, одакле су те пјесме већином покупљене,

У једној ријетко неукусној књизи са својом сликом издао је у Тузли 1908 године Љубомир С. Василијевић: