Srpski književni glasnik

СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ 150

„Српске народне пјесме“. У књизи је свега пет јуначких пјесама, саопштених са готово толико ортографских и штампарских погрешака, колико је у њој стихова.

У дјелу Ф. С. Крауса „З1амгасће УоКГогзсћипсеп“ (Лајпциг, 1908) објављена је 21 јуначка пјесма с њемачким пријеводом и коментаром. Све су из Босне; међу њима једна безначајна варијанта пјесме: „Збор зборила господа хришћанска“ и осакаћена „Смрт мајке Југовића“.

Задња збирка народних пјесама изишла је лани на Цетињу. Након толико година појавила се тако опет једна збирка народних пјесама из Црне Горе; дао је капетан Борђије Драговић-Ђуричковић. Збирка је и добра и занимљива; има 34 пјесме о личностима и догађајима из ХУП—Х1Х столећа. Скупљач је уз сваку пјесму ставио име и мјесто гуслара или оног који му је пјесму послао; давао је, осим тога, корисне и потребне напомене о неким личностима њиховим. Само је погријешио што на крају, мјесто имена преплатника, није дао регистар лица и мјеста, која се спомињу у овим пјесмама. У Црној Гори, гдје се задњих година догађају невјероватне ствари, била је одређена једна војна комисија, да оцијени те пјесме поводом распре имеђу братства Радмановића и Ђуричковића. Први су се, на име, тужили да је скупљач био пристрасан и игнорисао њихове јунаке. Војна комисија дала је оцјену, која, као јединствена ствар те врсте, треба да остане запамћена и забиљежена: она налази да ове пјесме „нијесу ни блиједа слика оних ненадмашивих и нечувених херојских прегнућа, којих је наша прошлост и препуна. била, те и покрај истинитих догађаја и у њима изнесених факата није скупљач — издавалац — био те среће да њиховим сврставањем не додирне и осјетљиву страну“, то јест, он је истицао „неистакнута лица на штету раније признатих и спјеваних“... „Још и сразмјерно другима (2) доста умеће сво: јих предака, па тим и покрај њиховога признатога јунаштва постаје пристрасан и пушта и одвише маха фантазији, што му уопште пјесме сасвим рђаво квали-