Srpski književni glasnik

758 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

фикује, те не заслужују пажње, да остану забиљежене, а још мање да се са њима писац историје послужи“. („Глас Црногорца“, 1911, бр. 25) Мјесто ове овако невјешто паушалиране војне оцјене било би много паметније и доличније да је повјерено ком стручњаку, да према наведеним гусларима контролише рад Драговићев, (да ли је и у колико је мијењао пјесме). Позивање на раније саопштене пјесме „мјеродавних лица“ односи се на „Јуначки Споменик“ Мирка Петровића, великог војводе.

Незнано кад изишле су у Новом Саду „Српске народне песме“ Лазара Николића. То је збирка јуначких пјесама, у којој има поред варијаната и новијих пјесама.

»%

До сад је, дакле, објављено равно 51 збирка српских народних пјесама у 68 књига. Од тога је највише дато из Босне и Херцеговине, нарочито задњих година, кад су се пјесме јављале готово једино из тих крајева, Од 51 збирке народних пјесама без мало је половина отуд, на број 21; из Србије их је 6; из Црне Горе 5; из Далмације и Боке 4; из Славоније и Сријема 3; из Бачке и Баната 3; из Лике и Баније 2; из Старе Србије свега је једна збирка. У 6 збирки обухваћено је више српских покрајина. Кад се том свему дода још и једина збирка „Српских народних песама им игара“, што их је у Левчу прибрао Тодор М. Бушетић, са мелодијама побиљеженим од Стевана Мокрањца, јединог дјела и једине збирке такве врсте у нас, објављене у „Српском Етнографском Зборнику“ Ш (Београд, 1902), онда је исцрпен тај релативно велики број. Осим тога много пјесама лежи растурено по разним часописима (нарочито „Босанској Вили“, „Лучи“, „Већати“, „Караџићу“), календарима и разнем другим дјелима. Било би, најзад, вријеме, да се тај богати материјал критички среди и проучи, и да се једном приђе стварању једног општег зборника српских народних пјесама.

ВлАдиИМиР_ ЋОРОВИЋ,