Srpski književni glasnik

ФОРИЕЛ, И ЊЕГОВЕ ПРЕТЕЧЕ У НЕМАЧКОЈ. (Крај).

Јаков Грим писао је тада, из Беча (1815), своме брату Вилхелму: „Новогрци имају праве и красне народне песме. Можда ће угледати света једна збирка тих песама“.! Ту је, наравно, мислио у првом реду на оне песме што их је Копитар дао Вернеру Хакстхаузену, да их изда са Гетеом.“ Било их је сшо песама са тачним преводом“; њих је Копитар добио био посредством „једног ученог Грка“ бечког, Теодора Мануси“ Уз њих је Хакстхаузен, у једној болници за стране матрозе, забележио још доста песама из уста болесних грчких морнара“, па је онда све то скупа однео, као што смо видели, Гетеу у Висбаден,

свакако на повратку из Беча, и Гете их је својски прихватио. Аугуст Хакстхаузен имао је збирку доњонемачких народних песама, коју су у исто доба мислили издати.

1 5[еје, н. н. м. СОтр. 161.

2 Гетеа је Копитар у то доба нарочито ценио, и држао способним да потпуно разуме и схвати вредност народних песама. Он је и Вукову збирку одма превео и послао њему. (в. 0 том моју дисертацију, Паз зетзеће УокзНеа 1п дег дешзсћеп Шегабиг, стр. 98, напомена).

3 Ббеје, 161. — Вмећуесћзе! у1асћеп боебће цпа Тајуј, боегћеЈаћгтђисћ, ХП, 42.

4 в. у Копитаревој реценсији, „Бечки Годишњаци“ 30 св. стр. 215.

5 Бфеје, 161, 260: „Ег. Гала. Аце. Мапа Егћ. уоп Нах ацзеп,

Еп рћојогтарћзсћег Уегапећ ацз Егеппдезћапа. МапизктрЕ Наппоуег, 1868.“ 5. 12.