Srpski književni glasnik

|."

760 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Међутим, до издавања није дошло, крај свег пристанка Гетеова, и успркос непрестаном наваљивању од стране браће Грима. Главни разлог био је поуздано то, што се гроф Хакстхаузен, путујући једнако тамо амо, више одушевљавао за ствари него што је имао смисла да прионе уз посао.:

Али, Гете је запамтио био ову збирку, и још 1823, кад је превео и штампао оне песме од Бишона, у истој књизи свога часописа“, позива — све пре Фориела оног „пријатеља, који нам је у лето 1815 у Висбадену новогрчке песме у оригиналу и срећно преведене донео,

1 Још 1815, у једном писму Августу Хакстхаузену (Егецпде5ђгтеге, стр. 29), казује Јаков Грим своју бојазан, да би се издање могло одложити, „јер је Верверу урођено, да свашта помало отегне у недоглед“. Доцније се Грим већ љути на Августа, што не издаје бар своју збирку, „мада зна, да није овај сам томе крив“ (писмо од 6 јула 1816, Егецпдезђлеје стр. 43), чиме се циља на Вернера; у једном писму после тога, опет га пожурује на издавање (Кгеппдезђгјеге, Аптегкипсеп, стр. 210). Нато Август штампа објаву на своју збирку (у 2 броју свога новопокревутог листа „Мппзесћетшће“, 4 јануара 1818, стр. 8, без потписа), где каже да су два његова брата још пре дванаест година почели скупљати песме и мелодије народне, па је он тај њихов посао наставио пре пет година (КгеџпАегђттеје, Напомена, стр. 203 и д.). Грчке песме, међутим, прегледао је сам Грим, јер ох враћа натраг с писмом од 25. јануара 1816 (Авг. Хакстхаузену, Кгецпдезђтјеје, стр. 32), док је Вернер у Берлину; уз напомену, да то нису управо праве народне, већ више патриотске песме. У једном идућем писму (од 31 августа 1816) жали Јаков Грим што не може послати Августу „српске песме“ које иште, будући да их је послао већ Савињију, по жељи овога; „ти ми, каже, већ два три месеца ништа не јављаш у погледу њих, те сам престао био надати се, да ће их твој брат Вернер хтети употребити“ (Кгеџпдезђттеје, стр. 44), али ће писати у Берлин, и искати их натраг. Међутим, каже, нека почне с издавањем грчких песама, па ће бити времена и за српске. 7 јануара 1817 ставља онда српске песме Августу на расположење, и расправља с њим о потреби превођења и издавања њихова (Кгецпдезђтеге, 46). Радило се, дакле, о том, да се издаду и српске песме на немачком, заједно с грчкима. Штета, што се није сам Грим прихватио издавања место браће Хакстхаузен.

# (ћег Кипзе ппа Абегбши, ТУ, 1 (1823), стр. 166—168, у чланку „уокашезапсе ађеттајз5 етр!оћјеп“.