Srpski književni glasnik

762 Срвски Књижевни ГЛАСНИК. рике „ШМеђе-5коПеп“, којег нема у Фориела; поједине од ових стихова радо је уписивао и у споменице (Зјаттђисћ). Иначе, са Фориеловом збирком, која га је, како смо видели, изненадила посред живог интересовања за новогрчке и у опште народне песме, није Гете био особито задовољан, — она је заостајала иза оне Хакстхаузенове коју је требало издати. У једном писму Копитару, из Хале, 6 јануара 1825, пише Талфј: „Гете има врло мало мишљење о оним грчким песмама. „„Убите га, убите га! Ловора амо! Крв! Крв!““ — каже он, „„то све још није поезија““. — Да ли је праведан, не могу пресудити, јер не познајем ствар. Али против преводиоца није био““. Овако изненада оштром суду Гетеову о грчким песмама има једно тумачење, које је за нас врло повољно: У то доба познао је он био, и већ се бавио увелико, са нашом | __ народном поезијом, пишући о њој, и'хвалећи је на сав. | глас; он, који је, много пре Фориела, не само „обилазио и пипао“ око новогрчких песама, него, како смо видели, имао и озбиљно посла с њима. —

Не треба заборавити, кад је реч о народним умотворинама и њихову улазу у Европу, на улогу коју је Копишар у томе играо; сви су се други прославили, а ипак је, на крају крајева, свуда и увек он био извори исход. Он сам, потакнут млађим романтичарима у Немачкој („Пез Кпађеп Мипдегтћогтп“), ступио је већ рано са Србима у додир због народних песама и умотворина“, а чим је дошао у Беч Вук (1813), и кад је први његов чланак у руке добио, видео је Копитар с ким има посла, и ко ће му најбоље помоћи у извршењу његових намера. Он, цензор за грчки језик, дао је Хакстхаузену збирку, и послао га је Гетеу, заједно са преводима, које Гете хвали, и које је зацело Копитар сам припремио, као што је то

арми пре уоаи

ње ата и виа

Ра

а пена

1 Б(ејс, стр. 162 и д.. # МП озтећ, Љег боећез КЈастезапе еђс Х'јеп, 1883. Апћапе, 5. 62.

8 Писмо Мушицком, од 1 новембра 1811 (Јасте, Хецеге Влеје уоп ПођтохзКку, Корбаг ејге, Рефетађиге 1897, стр. 785 и д.).

() | | + ДЕ